Историјат ЦК Свилајнац

30.јуна 1876.године Србије се нашла у рату са Турском. У то време у Србији је било 4000 руских добровољаца. Новонастала ситуација ја донела велики број рањених,болесних и мртвих људи којима је била неопходна санитетска помоћ и збрињавање. Целокупна ситуација у којој се нашла наша земља, а под утицајем новоформираног Српског друштва Црвеног крста, наметнула је потребу формирања,а самим тим и ангажовања првих пододбора Црвеног крста по градовима.

По објави другог рата, 1877.године образован је пододбора Црвеног крста и у Свилајнцу, који је себи ставио за главни задатак да подпомаже резервну болницу у своме месту и пролазеће кроз Свилајнац рањенике и болеснике. С тога су све ствари које су прикупљене било у месту било у околини предате болници,а готовином пододборском купљене су потребе за исту и указивана је помоћ пролазећим болесницима.
У болници,у којој је шеф био Др Рибникар,радила су четири друштвена болничара. Велику заузимљивост показао је преме болници члан пододборски г.Димитрије Дукић,који је био и начелник станице,кога су ревносно подпомагали г. Никола Поповић свештеник и г. П.Сандић срезки писар,као и председник општине,који је био и пододбору председник.
Председник пододбора: Ј.Х.Манојловић
Магационар: Никола Поповић
Одборници: Димитрије Дукић, Панта Сандић, Др Ф.Рибникар, Ђорђе К. Терзибашић, Риста
Димитријевић, Никола Атанасковић.

За време Српско-турских ратова 1876-1878.године Свилајнац је изгледао као прави ратни логор. Добегло је много „бежунара“ из југоисточне Србије,тражећи уточиште од турског безобзирног терора. Војна команда је у Свилајнцу основала етапну и резервну болницу са 400 кревета,лоцирану у Бојачи. У исто време настала је широка акција прикупљања прилога за рањене и оболеле у рату Срба са Турцима. Иницијатор и носилац ове акције био је пододбор Црвеног крста.
Одмах по формирању пододбора у Свилајнцу 1877.године,отпочело је прикупљање ствари које су биле потребне војсци која је туда пролазила и задржавала се. Ту је био главни друштвени депо за складиштење тих ствари. Из тог депоа снабдевале су се све оближње болнице.
Сва та помоћ српским рањеницима и болесницима у рату 1876-1878.године,указана је под окриљем Друштва Црвеног крста. Свилајначки пододбор наставио је са својим редовним активностима на прикупљању ствари у вароши и околини.
Током постојања,све до Другог светског рата,Црвеникрст Свилајнац имао је широко поље делатности почев од указивања социјалне помоћи,па преко подизања здравствене културе,непосредног рада на подизању хигијене код становништва,али и на пропаганди и ширењу хуманих идеја и прикупљања прилога. Црвени крст се ангажовао и на пољу културе, код указивања помоћи код елементарних непогода итд.
Прошао је још један рат. Ратне године су иза себе оставиле велику беду у овом иначе сиромашном месту.
И када је у земљи мир,најважнија преокупација у раду Црвеног крста је социјална брига за осиромашене. Као и увек,ради се на прикупљању материјалних средстава за помоћ сиромашнима.
Следећих година долази провала недаћа,међу којима је најтеже избеглицама. Стотине хиљада грађана из Хрватске,Лике,Кордуна,Баније,Босне напушта своја огњишта и слива се у Србију.Поред рођака и државних служби,овде их је дочекаои прихватио Црвени крст Свилајнац.
Ту велику и тужну реку избеглица,тај егзодус српског народа нико није очекивао. Нико није очекивао тако стравичну судбину једног народа:то се није видело ни у државним плановима одбране,ни у плановима цивилне заштите,ни у плановима Црвеног крста и других хуманитарних институција. Ипак,сви објективни посматрачи признали су да се Црвени крст најбрже и најбоље снашао,јер је деловао мимо шаблона и бирократских норми,са пуно иницијативе и високог осећања солидарности. Црвени крст је прихватио таласе ојађеног народа и другима створио време да се снађу и да раде по законској и државној обавези. Тај период трајао је пуних 15 година. Рад на овом пољу био је главна и скоро једина садржина у том периоду и овде ће се моћи пружити само делимична слика свих тих напора и резултата.
Након престанка ратних сукоба на просторима бивше СФРЈ и даље је најзначајнији посао Црвеног крста Свилајнац био пријем и дистрибуција хуманитарне помоћи прогнаницима,али је оптерећење било мање. Захваљујући томе могле су се спроводити и друге активности.
Реализација постављених задатака зависила је од општег стања у нашој земљи, од објективних потреба средине и могућности наше Организације. Трудили смо се да адекватно одговоримо на изазов времена у коме живимо,на захтеве и очекивања оних којима је наша помоћ потребна,да сачувамо ауторитет Црвеног крста,као и да поштујемо Принципе и мандат Црвеног крста у сваком моменту. У остваривању програмских задатака морамо истаћи јединствено деловање основних организација у оквиру Црвеног крста Свилајнац као и добру сарадњу са Црвеним крстом Србије. Такође,морамо истаћи и велику подршку Скупштине општине Свилајнац, Центра за социјални рад општине Свилајнац, Комесаријата за избеглице, Завода за трансфузију крви Ниш, месних заједница, Основних и Ссредњих школа, Предшколске установе Свилајнац, Дома здравља Свилајнац, разних удружења грађана, предузећа и других. Велики је то био рад по обиму, а још више по испољавању највреднијих људских особина. Тај рад водио је у светилиште духа, нас обичних људи, ширећи ехо доброте који је покретао племените, кравио ледена осећања незаинтересованих, ублажавао свирепост обезљуђених. Свако доброчинство је велико, свеједно да ли је дошло кроз капи крви, кроз грумен шећера или кроз загрљај у коме су се нашли прогнани и домаћин који им нуди топао кутак у свом скромном станишту.

Историја Црвеног крста Свилајнац је дуга и проткана многим успонима и падовима. Црвени крст Свилајнац свој нагли успон у организационом смислу доживљава у периоду од 1996. до 1997.године, односно почетком 1996.године када Живорад-Жика Маринковић долази на место Председника, Драгица Јеремић за Потпреседника и Небојша Јовановића за Секретара, тада Општинске организације Црвеног крста Свилајнац, која делује у оквиру националног друштва Црвеног крста Југославије.

Време које је уследило од 1998. до 2001.године, тражило је од Црвеног крста Свилајнац да јача и у организационом и кадровском смислу. На челу Црвеног крста Свилајнац били су Председник Драгица Јеремић, Потпредседник Ацко Игњатовић и Секретар Небојша Јовановић. Због повећаног обима послова Општинска организација поред Секретара добија још два запослена стручна сарадника, Небојшу Којчића за магацинске и опште послове и Весну Јовановић за административне послове.

Пред Општинском организацијом Црвеног крста Свилајнац у наредном периоду од 2002. до 2006.године било је да се организација материјално ојача. То је урађено тако што је Општинска организација Црвеног крста Свилајнац по први пут добила свој плац, своју зграду и потребне услове за рад. У том периоду Председник је била Горица Гајић, Потпредседник Ацко Игњатовић, Секретар Небојша Јовановић, и стручна служба са два запослена и то Небојша Којчић  и Весна Јовановић.

Најуспешнији период у дугој историји постојања Црвеног крста Свилајнац, који сада већ делује и ради  у оквиру Црвеног крста Србије, је период између 2006. и 2013.године. Црвени крст Свилајнац је сада у програмским садржајима на  врло високом месту у оквиру Црвеног крста Србије и по квантитету и по квалитету реализованих активности. У овом периоду Црвени крст Свилајнац постаје врло организована, материјално добро опремљена и модерна организација Црвеног крста. На челу Црвеног крста је сада Председник Ацко Игљатовић, а Потпредседник је Стојадин-Дика Станковић. На челу стручне службе је Секретар Црвеног крста Свилајнац, Небојша Јовановић а стручну службу и даље чине Небојша Којчић и Весна Јовановић. Црвени крст Свилајнац се окреће новим начинима финансирања појединачних програма. Сарађује са различитим донаторима и реализује пројекте у области социјалне заштите поред свих оних активности које су у Плану и Програму рада Црвеног крста Србије и Црвеног крста Свилајнац.

Како би рекао наш Председник, Ацко Игњатовић, поред доприноса волонтера и свих других сарадника најзаслужнији за оно што је Црвени крст Свилајнац данас јесу Секретар Црвеног крста Свилајнац Небојша Јовановић и запослени у стручној служби Небојша Којчић и Весна Јовановић.

 

 

То је  ПУТ ХУМАНОСТИ !