Године 1987. Уједињене нације су прогласиле 17. октобар за Међународни дан борбе против сиромаштва. Данас, готово 30 година касније, ако погледамо извештај овог тела са почетка 2016. године, видимо да је коначно број екстремно сиромашних пао на 836 милиона, што је мање од 10% светског становништва, по први пут у историји.
Какво је стање у Србији?
Чак четвртина грађана Србије живи на граници сиромаштва! Сиромаштву су често изложене особе са инвалидитетом, старији, као и жене које су знатно мање плаћене од мушкараца, а фрапантан је податак да чак око 100 хиљада деце нема шта ни да једе.
Сиромаштво је, мора се истаћи, у највећем броју случајева, последица незапослености, слабо плаћених послова и ниских пензија. Број незапослених у Србији је међу највећима у Европи, па онда не чуди да је и проценат сиромаштва у самом врху.
Огроман број људи који је након транзиције и приватизације остао без посла не може годинама да пронађе посао или пристаје да ради најтеже послове за минималну зараду, а врло често прихвата и рад на црно.
Колика ће бити пензија људима који већину живота раде за минималац или на црно и да ли ће је уопште остварити у директној је вези са појавом нових сиромашних грађана у будућности.
Опет, највећи број незапослених је међу младима, онима који треба да постану носиоци друштва.
Уместо тога, велика је опасност да ће млади или отићи из земље или остарити док чекају посао и имају статус издржаваних лица.
Знања и вештине које су стекли школовањем, врло брзо ће заборавити и држава ће имати све више и више социјалних случајева и све већи број сиромашних.
Поставља се питање како социјално одговорна држава мисли да реши ове кључне проблеме?
Синдикат је упозоравао пре доношења сваког новог закона, који утиче на тржиште рада, о његовим лошим последицама, међутим, готово никад није било слуха за наша упозорења. Синдикат је и даље ту и жели да кроз социјални дијалог помогне у ревитализацији привреде, уређењу тржишта рада и борби против сиромаштва. Радници су стуб сваког друштва, а поштено плаћен рад осигурање од сиромаштва. Надамо се да ће у годинама које долазе, радници бити више поштовани, а њихов рад више вреднован, те да ће социјално одговорна држава на овај начин допринети смањењу броја сиромашних.