ГЛОБАЛНА СОЛИДАРНОСТ,ЗАЈЕДНИЧКА ОДГОВОРНОСТ.
GLOBAL SOLIDARITY,SHARED RESPOSIBILITY.
У свом обраћању поводом Светског AIDS дана, 1. децембра 2020. године, генерална директорка UNAIDS-а је рекла да пандемија COVID-19 прети да наруши напредак који је свет постигао у здравству и развоју током последњих 20 година, укључујући постигнућа у одговору на пандемију узроковану HIV-ом. Данас се више од 12 милиона људи инфицираних HIV-ом још увек не лечи, а 1,7 милиона људи заразило се HIV-ом током 2019. године јер нису имали приступ основним услугама.Истакла је и да се морају се у потпуности поштовати људска права жена и девојке, а криминализација и маргинализација хомосексуалаца, трансродних људи, особа које се баве секс радом и особа које се дрогирају морају престати. Закључила је да ће само глобална солидарност и заједничка одговорност помоћи да се победи коронавирус, заустави пандемија узрокована HIV-ом уз гарантовање права на здравље за све.
Свет је постигао значајан напредак од касних деведесетих година прошлог века, али пандемија узрокована HIV-ом остаје и даље главно јавноздравствено питање на глобалном нивоу.И као и многи други главни здравствени проблеми, и ова пандемија се суочава са додатним изазовима током пандемије COVID-19.
Услуге превенције, тестирања, лечења и неге особа инфицираних HIV-ом су нарушене, посебно у земљама са слабим здравственим системима.Недоступност основнихHIV услуга због COVID-19 угрожава животе. Свако успоравање пружања ових услуга оставиће многе рањиве популације у већем ризику од HIV инфекције и смртних случајева повезаних са AIDS-ом.Ипак, широм света здравствени радници и представници заједнице чине све што је у њиховој моћи да наставе са пружањем услуга, усвајајући иновативне начине за превазилажење изазова у пружањууслуга узрокованих COVID-19.
На Светски AIDS дан, 1. децембар, Светска здравствена организација се придружује партнерима у одавању почасти свима који раде на пружању HIV услуга и позивању глобалних лидера и грађана да се окупе за „глобалну солидарност“ како би се одржале основне HIV услуге током пандемије COVID-19 и касније. Потребно јеусредсредити се на рањиве групе које су већ у ризику и проширити покривеност услугама деце и адолесцената. Сви могу допринети напорима да се заустави оболевање и умирање од AIDS и свет учини здравијим местом.
Епидемиолошка ситуација у свету и Европи
Пандемија узрокована HIV-ом је и даље главни јавно-здравствени глобални изазов, која је до сада однела скоро 33 милиона живота, док је скоро 76 милиона људи било инфицирано. Међутим, са све већим приступом ефикасној превенцији, дијагностици, лечењу и нези особа инфицираних HIV-ом, укључујући и опортунистичке инфекције,HIV инфекција је постала хронично здравствено стање које омогућава људима који живе са HIV-ом да воде дуг, продуктиван и здрав живот.
Процењено је да је на крају 2019.године 38 милиона људи живело са HIV-ом.Као резултат заједничких међународних напора да се одговори на ову пандемију, покривеност услугама се непрестано повећава.У 2019.години 68% одраслих и 53% деце која живе са HIV-ом у светује примало доживотну антиретровирусну терапију (АРТ).Велика већина (85%) трудница и дојиља које живе са HIV-ом такође јена АРТ, који не само да штити њихово здравље, већ обезбеђује и спречавање преноса HIV-а на њихову новорођенчад.
Због мањкавости у доступности кључних услуга (тестирања, дијагностиковања и лечења) 690.000 људи у свету је умрло од узрока повезаних са HIV инфекцијом у 2019. години, а 1,7 милиона људи је новоинфицирано.
Важно је напоменути да циљеви постављени на глобалном нивоу за смањење нових HIV инфекција међу децом на 40.000 нису постигнути. Глобални циљеви за 2020. годину(мање од пола милиона нових HIV инфекција и мање од пола милиона умрлих од AIDS-а) неће бити постигнути уколико се не предузму ефективне мере.
Кључне популационе групе и њихови сексуални партнери чинили су преко 60% свих нових HIV инфекција широм света у старосној групи од 15 до 49 година у 2019. години. У источној Европи и централној Азији, Азији и Пацифику, западној и централној Европи и Северној Америци и на Блиском Истоку и у северној Африци, преко 95% нових HIV инфекција у сваком од ових региона је било у популационим групама под повећаним ризиком.
СЗО дефинише кључне популације као особе у популацијама које имају повећан ризик од инфицирања HIV-ом у свим земљама и регионима. Кључне популације укључују: мушкарце који имају секс са мушкарцима,особе који убризгавају дрогу,особе у затворима и другим затвореним условима; особе које дсе баве секс радом и њихове клијенте, као и трансродне особе.
Повећана рањивост на HIV често је повезана са правним и социјалним факторима, што повећава изложеност ризичним ситуацијама и ствара препреке за приступ ефикасним, квалитетним и приступачним услугама превенције, тестирања и лечења HIV инфекције.
Преко две трећине свих људи који живе са HIV-ом живе у региону Африке (26 милиона).Иако је HIVинфекција распрострањена међу општом популацијом у овом региону, међу кључним групама становништва јавља се све већи број нових инфекција.
HIVинфекција се може прелиминарно дијагностиковати брзим дијагностичким тестовима који омогућавају добијање резултата истог дана.Тестови засамотестирање на HIV постају све доступнији и пружају ефикасан и прихватљив алтернативни начин за повећање приступа особама којима нису доступнеуслуге тестирања тестирање на HIV у здравственим установама и у заједници.
Још увек не постоји лек којим би се вирус елиминисао из организма инфициране особе.Међутим, ефикасни антиретровирусни лекови (АРВ) могу да контролишу умножавање вируса и да спрече даље преношење на друге сообе.
На крају 2019. године, процењено је да је у свету 81% људи који живе са HIV-ом знало свој статус (7 милиона особа не зна да је инфицирано HIV-ом), да је 67% примало антиретровирусну терапију (АРТ), а да је 59% постигло успешну контролувируса без ризика да заразе друге особе.
На крају 2019.године 25,4 милиона људи је било на антиретровирусној терапији.
Између 2000.и 2019. године, нове инфекције HIV-ом опале су за 39%, а смртни случајеви повезани са HIV-ом су опали за 51%, односно 15,3 милиона живота је спашено због АРТ-а. Ово постигнуће је резултат великих напора националних програма за HIV који подржавају цивилно друштво и међународни партнери.
Број људи који живе са недијагностикованиомHIV инфекцијом повећава се у целокупном региону Европе. Према подацима Европског центра за превенцију и контролу болести (ECDC) и Светске задравствене организације (СЗО) за регион Европе, код више од 136.000 људи је новодијагностикована HIV инфекција у 2019. години.Око 20% ових случајева регистровано је у земљама Европске уније (ЕУ)/ Европског економског простора (ЕЕА), а 80% у регији источне Европе.
Свака друга особа инфицирана HIV-ом (53%) у Европи дијагностикованаје у касној фази инфекције када је имунолошки систем већ значајно оштећен.Ово јепоказатељ да стратегије тестирањау циљу раног дијагностиковањаHIV инфекцијенису успешне.
Број особа којима је дијагностикован AIDS, завршна фаза нелечене HIV инфекције, у Европи смањио се за више од половине у последњој деценији, а циљ одрживог развоја за окончање епидемије AIDS-а до 2030.године је остварив. Међутим, у ЕУ/ЕЕА, на пример, 74% од 2772 дијагнозе AIDS-а у 2019.години постављено је врло брзо након почетне дијагнозе HIV- инфекције – у року од 3 месеца. Ово указује на значајан проблем са касном дијагнозомHIV инфекције, која пак доприноси континуираном преношењу HIV-а, јер људи често годинама не знају да су инфицирани и не лече се.
Иако се тренд у региону Европе у целини стабилизовао последњих година, број људи којима је дијагностикована HIV инфекција порастао је за 19% од 2010. године.
Број ново пријављених дијагностикованих HIV инфекција и процењени број нових HIV инфекција у целом региону Европеуказује да се више особа заразило HIV-ом током последње деценије него што их је дијагностиковано.То значи да се у Европи повећава број људи који живе са недијагностикованиомHIV инфекцијом.
Др Ханс Клуге, регионални директор СЗО за Европу, каже: „Сећам се када је дијагноза инфекције узроковане HIV-ом изгледала као смртна казна. Сада, уз одговарајући третман, особе инфициранеHIV-ом могу да живе без страха да ће оболети од AIDS-а.Главно питање у 2020. мора бити какав ће ефекат пандемија COVID-19 имати на тестирање до краја 2021. године. За сада наша порука мора бити заштита напретка оствареног у последњој деценији настављање давања приоритета тестирању на HIV и лечењу онима којима је то потребно.Не можемо дозволити да нам пандемија COVID-19 одузме будућност без AIDS-а која нам је надохват руке. “
Др Андреа Амон, директорка ЕCDC, наглашава: „Упркос тренутном фокусу на COVID-19, не смемо изгубити из вида и друге јавно-здравствене проблеме попут пандемије узроковане HIV-ом. Рано дијагностиковањеHIV инфекције је хитан приоритет.Не можемо постићи циљ одрживог развоја до 2030.ако људима треба у просеку 3 године да сазнају да су HIV позитивни након инфицирања HIV-ом – 3 године током којих им није доступан спасоносно лечење и током којих могу несвесно преносеитиHIV на друге особе. Ако желимо да смањимо висок удео људи који су касно дијагностиковани, од суштинске је важности да наше стратегије тестирања на HIVучинимо разноликим каошто је наведено у смерницамаЕCDCза тестирање. “
Подаци из епидемиолошког надзора над HIV инфекцијом и AIDS-ом за 2019.годинууказују да се удео оних којима је касно дијагностикована HIV инфекција повећава са узрастом. Широм Европе, 67% особаузраста 50 и више година дијагностикована је у касном стадијумуHIV инфекције.У 2019.години, свака пета новодијагностикована HIV инфекција била је код особе старије од 50 година.
Разлози за то још нису у потпуности познати.Могуће је да саме старије особе или здравствени радници који се брину о њима потцењују ризик од HIVинфекције.Старије особе могу бити више погођене стигмом повезаном са болешћу и осећају се мање пријатно тражећи тестирање.
СЗО за регион Европе и ЕCDC истичу да се Европа мора усредсредити на три главна подручја да би се смањио број HIV инфекција у будућности:
1. Давање приоритета низу превентивних мера као што су подизање свести, промоција сигурнијег секса и употребе кондома, спровођење програма замене игала и прибора за инјектирање, и супституционе терапије опиоидима, као и профилакса HIVинфекције пре експозиције (ПрЕП);
2. Пружање ефикасних услуга саветовања и тестирања на HIV, укључујући услуге брзе дијагностике, тестирање на HIV у заједници и самотестирање на HIV; и
3. Обезбеђивање брзог приступа квалитетном лечењу и подршке за оне којима је дијагностикована HIV инфекција.
Рано дијагностиковање је важно јер омогућава људима да раније започну лечење HIV инфекције, што заузврат повећава њихове шансе за дуг и здрав живот и спречава даљи пренос на друге особе.
Епидемиолошка ситуација у Србији
Према подацима Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” од почетка епидемије, 1985.године, па закључно са 20. новембром2020. године, у Републици Србији су регистроване4123 особе инфициране HIV-ом, од којих је2047 особа оболело од AIDS-а, док је 1159 особа умрло од AIDS-а, а још 121 особа инфицирана HIV-ом је умрла од болести или стања која нису повезана са HIV инфекцијом. Као и ранијих година и ове године сексуални пут преноса је доминантан (98% свих случајева регистрованих током 2020. године), посебно незаштићени анални сексуални односи међу мушкарцима, како међу новооткривеним особама инфицираним HIV-ом(85%), тако и међу оболелима (60%) и умрлима од AIDS-а (50%). Међу новодијагностикованим HIV позитивним особама у периоду јануар–новембар 2020.године било је 17 пута више мушкараца у односу на жене (преузмите најновије епидемиолошке податке).
Од 1997.године високо активна, комбинована антиретровирусна терапија (HAART) (истовремена примена три или више антиретровирусних лекова у циљу опоравка ослабљеног одбрамбеног система и контроле умножавања HIV-а у организму инфициране особе) је доступна и бесплатна у Републици Србији, тј. сви трошкови лечења иду на терет Републичког фонда за здравствено осигурање, за све особе инфициране HIV-ом.У периоду 2003–2019. године регистровано је значајно повећање особа инфицираних HIV-ом на лечењу комбинованом антиретровирусном терапијом које је доступно у четири регионална центра у Београду, Новом Саду, Нишу и у Крагујевцу (2065 особа крајем 2019. према 330 особа крајем 2003. године), што је условило да се од 2000. године региструје значајна редукција оболевања и умирања од AIDS-а (68 особа оболелих од AIDS-а и 21 особа умрла од AIDS-а у 2019. години према 99 оболелих и 90 особа умрлих од AIDS-а током 1996. године).
С друге стране, oд 2000.године региструје се и у нашој земљи пораст броја новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом, при чему је у периоду 2010–2019. године регистровано 1612 особа инфицираних HIV-ом, што је за 61% више него у периоду 2000–2009. године када је регистровано 999 особа инфицираних HIV-ом.Ово је свакако и резултат промоције значаја добровољног, поверљивог и бесплатног саветовања и тестирања на HIV, као и веће доступности ове услуге у здравственим установама, али и ван здравствених установа, посебно за особе са ризичним понашањем из кључних популација под повећаним ризиком од HIV-а.
Највећи број новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом је узраста 20–49 година (79% у 2019. години).Међутим, од 2002. године региструје се веће учешће младих узраста 15–29 година међу новодијагностикованим случајевима HIV инфекције (47% у 2008, 37% у 2010. и 25% у 2019. години у односу на 22% у 2002. години).
У односу на период 1985–1992. године када је 60–90% свих новодијагностикованих особа инфицираних HIV-ом на годишњем нивоу било из популације инјектирајућих корисника наркотика, од 2008. године је тај удео испод 10% (у 2019. години мање од1%). С друге стране, почев од 2012.године већина новодијагностикованих особа у нашој земљи је инфицирана HIV-ом сексуалним путем (сексуални однос без кондома), скоро 90%. Под највећим ризиком су мушкарци који имају аналне сексуалне односе без кондома са другим мушкарцима (половина до преко три четвртине свих новооткривених особа инфицираних HIV-ом на годишњем нивоу, почев од 2008. године).
У периоду 2005–2016. године регистровано је 13-оро деце млађе од 14 година, којима су HIV пренеле мајке које нису знале да су инфициране HIV-ом током трудноће, порођаја или у периоду дојења, што је значајна редукција у поређењу са периодом 1993–2004. када је регистровано 28 случајева. У 2017. и 2018. години није регистрован ниједан случај преноса HIV инфекције са мајке на дете, док је у 2019. годинирегистровано два случаја. У периоду 2005–2019. године рођено је више од 40-оро здраве деце од стране мајки са дијагностикованом HIV инфекцијом које су биле на програму превенције преноса HIV-а са мајке на дете.
Према званично доступним подацима у Србији тренутно живе2843 особе којима је дијагностикована HIV инфекција, а процењује се да у нашој земљи још 400 особа не зна да је инфицирано HIV-ом. Знајући да HIV инфекција може дуги низ година протицати без икаквих знакова и симптома, једини начин да се открије HIV инфекција је да се особа која је имала неки ризик тестира на HIV. Свако тестирање на HIV треба да буде добровољно и поверљиво, уз обавезно саветовање пре и после тестирања, а у циљу пружања правих и стручних информација потребних клијенту да донесе одлуку да ли је прави тренутак за тестирање, али и да препозна стварни ризик тј. ризично понашање које је практиковао или које и даље упражњава, и да идентификује личне могућностиза превенирање инфицирања HIV-ом у будућности. С друге стране, HIV позитивне особе имају могућност да одмах по дијагностковању започну лечење HIV инфекције које даје одличне резултате, како у свету тако и у нашој земљи.Захваљујући терапији HIV инфекција је хронично стање са којим се може квалитетно и дуго живети, али само уколико се правовременим и адекватним лечењем контролише репликација HIV-а.
И да се подсетимо како се HIV преноси, односно на који начин се не може инфицирати HIV-ом.
HIV сепреноси на следеће начине:
1. Сексуалним односом без заштите тј. без кондома (анални, вагинални и орални секс, при чему највећи ризик носи незаштићени анални сексуални однос),
2. Са заражене мајке на дете (у току трудноће, порођаја и дојења),
3. Разменом игала и шприцева код интравенске употребе наркотика.
HIV серетко може пренетина следеће начине:
1. Пољупцем у уста (само у случају ако обе особе имају неке ранице у устима, нпр. услед вађења зуба, крварења десни… па у том случају дође до контакта „крв на крв”),
2. При тетовирању, пирсовању… (уколико се обавља нестерилизованим апаратима и у нехигијенским условима),
3. Приликом размене прибора за личну хигијену које је претходно користила особа која живи са HIV-ом (бријач, четкица за зубе…).
HIV сене преносина следеће начине:
1. Боравком у истој просторији: социјалним контактом као што је разговор, поглед, дружење…,
2. Додиром тј. контактом, као што је руковање и загрљај,
3. Кашљањем или кијањем, преко зноја или суза,
4. Пољупцем у образ,
5. Коришћењем истог купатила или тоалета,
6. Коришћењем исте чаше/шоље или истог прибора за јело који је користила особа инфицирана HIV-ом,
7. Коришћењем исте постељине или пешкира,
8. Контактом са предметима на јавним местима (телефонска говорница, држачи у јавном превозу…),
9. Коришћењем истог базена или сауне,
10. Преко животиња или убодом инсеката (комарци, крпељи…),
11. Конзумирањем хране коју је припремила HIV позитивна особа.